Za mene je upoznavanje sa EMDR-om, terapijom za prevazilaženje trauma, bilo ravno revoluciji! Do tada sam sa klijentima pretežno radila sistemsku terapiju narativnog pravca, sa elementima psihodrame.
Ali, tek EMDR mi je dao dimenziju nadrastanja trauma, tj. post traumatskog sindroma (PTSD-a) u vrlo kratkom roku, i to posebno trauma sa velikim T, poput seksualnog nasilja, fizičkog nasilja, saobraćanih nasreća, raskida, razvoda, ratnih trauma, prirodnih katastrofa poput poplava, požara, saznanja da osoba ima teško oboljenje ili gubitak u porodici…
Praktično, za samo nekoliko seansi uz pomoć EMDR-a rešavaju se problemi PTSD-a.
U bukvalnom prevodu EMDR znači: pokreti očiju – desenzitizacija i reprocesiranje.
I zaista, dok osoba dobija bilateralnu stimulaciju, bilo da pomera oči levo-desno ili da je tapkam, ona ponovo prolazi kroz traumatsko iskustvo, ali uz iskusnog terapeuta I na sigurnom mestu, tako da se osoba tim putem oslobađa teških emocija, zastrašujućih slika, nekorisnih uverenja o sebi i drugima, telesnih senzacija koje su bile zakočene u telu, i dolazi do drugačije percepcije traumatskog događaja u prošlosti, koji vise ne uznemirava osobu.
Obrađujemo prošli događaj na način da on zaista postane prošlost.
EMDR je psihoterapija koja ne dovodi do retraumatizacije jer u njoj nema detaljnog pričanja o traumi.
Ona deluje direktno na sposobnost našeg uma da obradi nešto što je mozak u momentu dešavanja traume gurnuo duboko u nesvesno.
Kad mi dete koje je doživelo napad pedofila pre pet godina, na početku seanse skrušeno kaže: „Ne mogu da se oslobodim toga“, i na kraju iste te seanse kaže sa osmehom: „Sada sam slobodna i mogu slobodno da hodam mojom ulicom“, to nije oslobođenje samo za to dete. To je i moje oslobođenje. Da idem dalje i dublje.