Ja sam Biljana Ćulafić. Diplomirani sam pedagog i nacionalno i evropski priznat psihoterapeut za porodicu i traume.
Bavim se individualnom, partnerskom, porodičnom psihoterapijom i terapijom za traume u mom Centru za psihoterapiju, edukaciju i traumu “Modus Vivendi System”.
Iza sebe imam 17 godina integrativnog pedagoškog, vaspitnog i psihoterapijskog iskustva u radu sa ljudima svih starosnih grupa.
Pomoći ću vam da lakše savladate vaše teškoće i učinite vaš život lepšim.
Modaliteti koje sam završila:
1. Sistemska porodična psihoterapija
2. EMDR psihoterapija (terapija za traume)
3. Art terapija – fraktalno crtanje
4. Terapija smehom
Dodatne edukacije:
1. Shema psihoterapija (terapija za traume – teorijski deo)
2. Psihodrama (dve godine)
PSIHOTERAPIJA – MOJ PRISTUP
Psihoterapija je vrsta terapije razgovorom, tokom koje psihoterapeut koristi različite tehnike I znanja o psihoterapiji kako bi na najbolji način pomogao čoveku da prevaziđe svoje životne teškoće, osnaži se, i napravi promene u svom životu.
Jedna seasna traje 50 minuta, i izvodi se jednom nedeljno.
Moj pristup psihoterapiji je humanistički, sistemski, egzistencijalistički i integrativni.
Najlekovitije dejstvo koje psihoterapija pruža nalazi se u odnosu koji terapeut gradi sa klijentom. Taj odnos je odnos poverenja, prihvatanja I isceljenja. Svi podaci izneseni u psihoterapiji strogo su poverljivi.
Čovek ne mora nužno da ima psihički poremećaj da bi se javio na psihoterapiju. Veoma često se ljudi javljaju usled nekih životnih teškoća u kojima su se našli, bilo da je to gubitak bliske osobe, raskid veze, promena posla…
Zbog toga je moj pristup humanistički, čovekom usmeren.
Sistemski znači da se u terapiji bavim međuljudskim odnosima, i to pre svega odnosima čoveka u porodici, sa prijateljima i svim ljudima koji su za njega značajni. Kvalitetni odnosi sa drugima donose nam osećaj da smo prepoznati kao vredna ljudska bića, da smo voljeni i da smo važni. Kada takvi odnosi izostanu, a prevagu odnesu oni loši – javlja se prostor za rad na poboljšanju tih odnosa.
Zastupam stav da je život po sebi izazov i daje nam “zadatak” da ga svakodnevno osmišljavamo, i niko nije lišen dilema, strahova i zadataka koje život pred svakog čoveka postavlja, te smatram da nam u tim životnim dilemama veliku pomoć i mogućnost za promene može pružiti terapijski razgovor, to jest odnos koji se stvara između terapeuta i klijenta.
Zato je moj pristup suštinski egzistencijalistički.
U svom radu koristim tehnike i ideje iz različitih terapija. Zato je moj pristup integrativan, jer se u terapiji usmeravam i na emocije klijenta, na telo i na uverenja, i na ponašanje, I na obrasce ponašanja koji se ponavljaju, i naravno – na odnose koje klijent gradi sa drugima.Naglašavam da se posebno bavim traumama kako onim nastalim u detinjstvu u odnosima sa roditeljima kao i traumama sa velikim T poput masovnih ubistava, silovanja, saobraćajnih nesreća, poplava, traumama nastalim usled pandemije COVID-a…